Moja kreacija života

недеља, 12. март 2017.

Srećan rođendan Marko!

Lepi moj dečače...
Na današnji dan, pre tačno 7 godina, rodio si se ti i isto kao i tvoj stariji brat, u moj život uneo radost i sreću. Bio si tako malen, tako sićušan a tako pun lepote da sam se odmah zaljubila u tebe. Mali prćast nosić, crna kosica...mali moj smotuljak.
Brat te je odmah zavoleo ali mu nikako nije bilo jasno zašto se još uvek ne znaš igrati niti želiš sa njim razgovarati. Odmah ti je poklonio malo plišano kuče i stavio ga u tvoj krevetac da te čuva. 

Bože, kao da je juče bilo kada si se prvi put osmehnuo, rekao mama i potrčao mi u zagrljaj. Pamtim svaku suzu, ogrebotinu, smeh, zagrljaj. Oduvek si veoma emotivan i vezan za svoju porodicu. Još uvek se topim kada potrčiš da me poljubiš i zagrliš kada krenem na posao i obavezno mi mašeš kroz prozor. Obožavaš kada se uvučeš kod mene u krevet a ja te milujem po glavici i pričam ti priču. Još uvek si moja beba a u isto vreme i moj veliki dečak. Dečak koji sam sprema svoju sobu i mesi sa mnom kolače. Obožavam kada te za laku noć poljubim u mirisnu glavicu a ti mi kažeš: "Laku noć mama, lepo spavaj! " 

Hvala ti sine moj što si baš mene odabrao za majku. Hvala što si baš takav kakav jesi. Ove godine postaješ đak prvak i svi kažu da tu prestaje igra. Ja ti poručujem da nikoga ne slušaš i da se igraš. Budi bezbrižan i igraj se jer život je igra u kojoj nakon mnogo uspona i padova pobeđujemo. Smej se, sine moj, uvek se smej. Bez radosti i smeha, život je samo bleda senka nečega što se životom zove. A ti si rođen da živiš ljubav. Rođen si za divne stvari. Lepo moje oko plavo, i ako ti bude teško nekada u životu, znaj da je to samo prolazna stanica na tvome putu i da te sreća čeka u srcu. Ona je uvek u nama a ti si uvek u mojoj duši. Uvek ćeš imati moju podršku, moju ljubav. Biću vetar koji će ti pomagati da poletiš ka svojim snovima. 

Ti si moj ponos i moja radost. Veruj u sebe mili moj dečače i kada ti budu rekli da nešto ne možeš. Nemoj im verovati. U mojim očima ćeš uvek videti istinu. Možeš sve što poželiš. Ja verujem u tebe. Budi zahvalan na svemu što ti život daje a ja sam zahvalna što mi je dao baš tebe.

Danas budi radostan, osmehuj se životu i pevaj. Uživaj u ovom danu i svakom narednom. Neka ti oči sjaje a srce peva.


Raduj se sine moj, jer ovo je tvoj dan. Dan kada si me učinio najsrećnijom ženom na svetu, učinio me tvojom majkom!

Voli te tvoja mama!

Srećan rođendan srećice moja!
                                                                                                                                                                                          12.03.2017.

среда, 28. децембар 2016.

Snovi sa mirisom cimeta

Osvanuo je prelep zimski dan. Celo selo je bilo obučeno u belo, tek po koji vrapčić je stresao sneg sa krila a krupne pahulje su letele nošene vetrom. Deca su se polako budila, trljala svoje još snene okice i trčala ka prozoru da vide da li je konačno pao sneg. Oduševljenje se razlilo po dečijim dušama. Dugo očekivani sneg bio je tu. Praznici se približavaju i nema ništa lepše od beline snega koja se širi ulicama. 
Svi su se radovali, grudvali na putu do škole, samo je Lana bila tužna. Gledala je kroz prozor snežno bele puteljke, decu koja ciče od uzbuđenja i radosti, ljude koji se probijaju kroz sneg noseći jelke u svoje domove. Sve je izgledalo savršeno ali ne i za Lanu. Lana se sećala prošle zime kada je njena mama pravila kolačiće sa cimetom, kada je sa tatom kitila jelku i sa bratom Lukom otvarala predivne šarene poklone. Cela kuća je mirisala na kakao, cimet i vanilu. Čula se pesma. Čuo se smeh. Ove godine je sve bilo drugačije. Lanini roditelji su ostali bez posla i jedva su preživljavali. Otišli su da rade u inostranstvo kako bi zaradili za život. Lana i Luka su ostali sa bakom i dedom koji i sami nisu bili mnogo imućni. Bili su zahvalni svakome ko bi im pomogao na bilo koji način. I Lana je bila zahvalna ali joj je nedostajala čarolija praznika. Nedostajala joj je bezbrižnost, majčin osmeh, tatine šale, zagrljaj, priče. Sve je to nekako nestalo iza zabrinutih lica. 
Lana je kao i njeni drugari otišla u školu, ali dok su druga deca pričala o predstojećim praznicima, poklonima, kićenju jelke, Lana je samo tužno gledala u jednu tačku. 

- Zašto i ja ne mogu imati srećne praznike kao moji drugari? - pitala se Lana.

- Tata i mama su rekli da će možda doći ali ko zna. Nisu ništa javili.

To su primetili njeni drugari i iako su pokušali da otkriju zbog čega je tužna, devojčica je samo ćutala.

Kada je došla kući, sa vrata je osetila miris toplog hleba. Kuća koja je često bila hladna, bila je prijatno topla. Brat i deda su u uglu sobe kitili malenu jelku koju im je poklonila komšinica. Sve je nekako ličilo na prazničnu atmosferu ali ipak to nije bilo to.

Lana je otišla u svoju sobu, legla na krevet i zatvorila oči. 
- Kada bih mogla imati Božić kao i druga deca - pomislila je. Kada bi se mama i tata vratili. Bila bih najsrećnija!


Devojčica je počela da sanja. Sanjala je topli dom iz koga se čula muzika i pesma. Sve je bilo okićeno, miris tek pečenih kolača se vijorio po celom selu, čula se dečija graja. Baka i mama su se smeškale dok su ispijale toplu kafu i grickale tek pečene keksiće. Deda i tata su pričali šale i sa Lukom kitili ogromnu jelku. Lana se smeškala. Sve je bilo savršeno, baš kako i treba za praznike. 

San je prekinulo nečije kucanje. Lana je protrljala oči i shvatila da je sve bio samo san. Osmeh je nestao. Otišla je do vrata i otvorila ih. Nije mogla da veruje. Mislila je da još uvek sanja. Na vratima su stajali njeni drugari iz škole sa velikom jelkom u ruci, ukrasima i punom tacnom kolača.

- Otkud vi? - upitala je iznenađeno.
- Shvatili smo zbog čega si tužna i odlučili da te obradujemo. Tatu i mamu ti ne možemo doneti ali duh praznika možemo. Ti si naša drugarica i nećemo dozvoliti da budeš tužna! - rekla je jedna od drugarica.
 Lana se osmehnula dok su joj se oči punile suzama radosnicama. 
- Lana dušo, imaš divne drugare. To je najveće bogatstvo. Neprocenjive vrednosti. - rekla je baka.
- Znam bako.

Svi su se okupili oko jelke i počeli da je kite. Lampice su blistale, šarenile se kugle, mirisali kolači. Čuo se smeh. Sve je bilo kao nekada, ali ipak nije.

Opet se čulo kucanje. Vrata su se otvorila. Lana je pogledala ka vratima i vrisnula:
- Mama! Tata!
Skočila je i poletela im u zagrljaj. Dotrčao je i Luka. Suze su se kotrljale jedna za drugom. 
- O Bože kako ste mi nedostajali! - govorila je kroz suze.
- Sada je sve savršeno. Sanjala sam ovo. Snovi se zaista ostvaruju ako iskreno veruješ u njih!

 Čarolija je tu samo ako joj dozvolimo da nas ponese. Duh praznika je uvek sa porodicom. Tu je baš gde mu je i mesto!

уторак, 29. новембар 2016.

Mama,hajde da se mazimo!

Roditelji, a naročito majke, se često pitaju da li dovoljno vremena provode sa svojom decom. Živimo nekim užurbanim tempom, svi jurimo tamo-amo i sve se svodi na neke usputne osmehe, poljubac u trku i ono čuveno "volim te" izrečeno iz navike. Jedva čekamo da ugrabimo neki slobodan trenutak da bi bili sa svojom decom pa čak i tada nam se dogodi da taj trenutak iskoristimo za pranje veša, peglanje, usisavanje i ostale zaostale kućne poslove.

Yumama.com


Onda se grizemo i pitamo jesmo li dobri roditelji? Naravno da jesmo. Potrebno je samo malo organizacije. Kada planiramo, velike su šanse da to i ostvarimo. Zato napravite plan. Verujte mi, pola sata na dan ili čak i petnaest minuta mogu biti sasvim dovoljni. No pazite, kada planirate vreme sa decom, budite 100% njihovi. Tada nije važno da li je stigla neka poruka na telefonu. Tada ste tu samo vi.

Moj mlađi sin često zna da me podseti kada bi želeo da malo budemo zajedno pa mi priđe i kaže: "Mama, hajde malo da se mazimo!" U to "mazimo" spada sve i svašta, od milovanja po glavici i nožicama, do pričanja priče, golicanja i smejanja do suza. Verovali ili ne, dovoljno je samo 5 minuta i on je napunjen ljubalju do maximuma a ja uživam da ga gledam tako srećnog. Stariji sin je tu fazu već prevazišao pa se naše vreme sastoji od razgovora, gledanja filmova i prepričavanja nekih interesantnih video klipova.

Pa evo 5 predloga na koji način možete izbalansirati posao, kućne obaveze i uz to biti sjajan roditelj:

1. Odredite svaki dan vreme samo za vas dvoje. Zapišite na papir i stvaite na vidno mesto. Nije bitno da li je to petnaest minuta ili pola sata. Ponekad je dovoljno i samo pet minuta. Važno je da ste maximalno usresređeni na vas dvoje.
2. Ako imate više od jednog deteta rasporedite vreme na jednake delove za svakoga od njih. Ponekad je dobro da imate i zajedničke aktivnosti kao porodica ali se trudite da svakodnevno posvetite bar pet do deset minuta svakom posebno.
3. Naravno da nećete provoditi vreme jednako sa detetom od pet godina i sa onim od deset. Pustite decu da odrede šta bi voleli da rade u tom vremenu sa vama. To može biti golicanje a može biti neki razgovor o interesantnoj temi.
4. Ako dete nema ideju šta bi radilo, dajte predlog ali ne insistirajte. Ponekad je dovoljno da dete zagrlite i zajedno gledate neki film ili crtani.
5. Ako ne možete da pronađete preko nedelje ni malo vremena (a ja verujem da možete), ne zaboravite da ih onako usput zagrlite, poljubite onako "da pukne" i kažete im da ih volite ali onako iskreno gledajući ih duboko u oči. Za vikend nema izvlačenja. Posvetite im se maximalno.

Uz sve ovo možete im na papirić napisati neku lepu poruku ili čak nacrtati. Stavite im u džep ili peronicu. Imaće osećaj da ste uz njih i kada fizički niste. I da, ne zaboravite obavezan poljubac za laku noć. Slatki snovi su neophodni.


субота, 01. октобар 2016.

Roditelji školaraca...opustite se!

Evo već je ceo mesec prošao od početka nove školske godine. Dečica se polako opuštaju, privikavaju se na novonastale obaveze, upoznali su nove drugare, dok roditelji sve više strahuju kako će se njihovo dete snaći. Brinu roditelji prvaka ali i onih starijih. Nekako je to već postalo normalno. Kada se približava početak školske godine, sa svih strana dopiru iste rečenice: "Joj opet sve ispočetka. Već me hvata panika!" Da, ja sam jedna od tih roditelja, tj. bila sam. Sve mi je jasno, sve razumem. Mi svi znamo ko su i kakva su naša deca, verujemo u njih i imamo puno poverenje. No uvek ima ono ali...To "ali" nas uvek bocka i ne da nam mira. Pitamo se hoće li dete sve moći postići, sve savladati što se od njega traži, uklopiti se u društvo...Zatim razmišljamo koliko ćemo mi tu biti važni, da li ćemo pogrešiti u nečemu, biti previše ili premalo tu. Da previše ne stisnemo ili previše ne popustimo. Sve je to nekako "normalno". No dragi moji roditelji, kao neko ko je prosvetni radnik,  neko čije starije dete ide u peti razred i neko ko već ima neko iskustvo na tu temu, moram vam reći...OPUSTITE SE! Ali zaista. 

Kao i u svemu u životu i ovde je potreban balans. Nemojte biti "kišni oblak" nad detetom, ali nemojte ni dići ruke kao da nemate dete. Šta to znači? 
Pođite od toga da je svako dete jedno divno biće, sposobno da se nosi sa svim zadacima koje škola nosi. Verujte da je tako. Ako dete vidi da mu verujete i ono samo će osećati želju da se pokaže u još boljem svetlu. 
telegraph.co.uk

Zadržaću se na početku, na prvacima...
Mislite da su mali, da ne znaju spakovati torbu po rasporedu, da će nešto zaboraviti? Grešite. Oni sve to mogu bez vas. Ako i pogreše, naučiće nešto iz te greške. Ništa strašno zar ne? Pustite ih da sami budu odgovorni za svoje obaveze, za svoj domaći zadatak, opremu za fizičko, pribor za likovno.
Pokušajte biti posmatrač a ne neko ko rešava dečije "probleme". Ako zatraži pomoć, budite tu. No ni tada nemojte rešavati zadatke umesto njih. Usmeravajte ih, budite im zvezda vodilja. Oni su mudri, doći će do rešenja. Mislite da dete nema radne navike? Rekli su vam da se one stiču u prvom razredu i strepite šta će biti ako ne uspete da ih formirate na vreme? I tu se opustite. Nisu sva deca ista. Bila sam ta mama koja je svim silama pokušavala svoje dete da ukalupi i ovaj sistem školstva i da jednostavno nešto "MOOOORA" da uči. Nije hteo, otimao se, nije mu bilo jasno zašto nešto mora da uči ako ga ne zanima. Razne metode i tehnike sam pokušala, sve što bih i sama savetovala roditeljima svojih đaka. Nije išlo. Što sam ga više pritiskala, više kalupila i pokušavala uvesti strog red i raspored obaveza, sve je bilo gore. Imao je odlične ocene ali sve je to bilo pod nadzorom.Onda sam se preispitala i rešila da pokušam popustiti uzda, lelujala između "da" i "ne", pustila ga da pronađe najbolji i najlakši način da sve uskladi i više se bazirala na dogovoru umesto na naredbi. Više pričala sa njim, objašnjavala. Sve je krenulo u drugom smeru. Moj sin je jedno sjajno i veoma inteligentno dete. Veoma brzo kapira i lako uči. Ranije sam se pitala kako tako pametno dete može sebi dozvoliti da kampanjski uči a neka deca uče po ceo dan i teško im je. Danas to gledam kao prednost. Pa to je super. Treba mu manje vremena. Jedino je važno napraviti dogovor da se gradivo ne gomila. Kako sazrevaju te male glavice tako se mnoge stvari menjaju. Mi smo tu da načimo da se nosimo sa tim. Veoma je važno ne držati se slepo nečega jer neće ista metoda dati rezultate kod dva različita deteta. Upoznajte vaše dete.

Evo nekoliko saveta prvenstveno roditeljima prvaka ali i svim ostalima:

1. Verujte svojoj deci. Oni su sposobniji nego što vi mislite.
2. Neka sami pakuju svoju torbu za školu. Vi je posle slobodno pregledajte i ako vidite da nešto nije spakovano samo ukažite da nešto nedostaje a detetu ostavite da pronađe šta. Ponekad ih i pustite da nešto zaborave jer ako naviknu da ih vi podsećate, to ćete raditi i kada se udaju i ožene. :D
3. Zajedno napravite raspored dnevnih aktivnosti. Neka ne bude strogo zacrtan u minut, malo fleksibilnosti nije na odmet. No držite se dogovora da se domaći radi pre gledanja tv-a, druženja, igranja igrica i sl.
4. Domaći neka rade sami. Kao što sam već napomenula, ako im nešto nije jasno pokažite, objasnite ali nikako ne radite umesto njih. To je medveđa usluga. Oni osećaju da nisu dovoljno dobri i daće vi uvek uskočiti umesto njih. Na kraju se opuste i uljuljkaju u tu svoju ulogu "nisam dovoljno dobar" i prepuste vam trajnu ulogu njihovog spasitelja.
5. Ne gušite decu vanškolskim obavezama. Ne mora svako dete ići u muzičku školu, školu jezika, školu glume i neki sport. Ako dete samo izrazi veliku želju, dozvolite mu. No ne insistirajte. Moraju imati "ventil" vreme, vreme za najobičniju igru, vreme za porodicu.
6. Ako dete ima neki problem u školi, ne trčite odmah u školu da delite pravdu. Prvo ispitajte situaciju, medalja ima dve strane. Ako se i ispostavi da vaše dete nije krivo, dobro odmerite situacije kada treba reagovati a kada pustiti dete da samo reši problem. Često roditelji skaču u odbranu u situacijama kada je sve moglo da se reši sa mnogo manje drame i time dete dobija sliku da će uvek i za sve biti zaštićeno od strane roditelja. Ko će ga braniti kad bude student, odrastao čovek? Mora naučiti samo rešavati određene situacije. Naravno, postoje i momenti kada je neophodno da se roditelj obrati učitelju za pomoć.
7. Ne upoređujte svoje dete sa drugom decom. Vaše dete je unikatno i posebno. Savršeno je baš takvo kakvo je.
8. Ne plašite ga školom i učiteljicom. Ono se u školi mora osećati prijatno i motivisano.
9. Učite ih samostalnosti, da se sami oblače, vežu pertle, peru ruke pre i posle jela...
10. Ne kritikujte dete već ponašanje. Kad god možete, kritiku i ne koristite. Samo pohvalu. Što više hvalite detetove postupke. 

Na kraju, da dodam samo nešto što mislim da je osnova za sve a to je da volite vašu decu, mnogo razgovarate sa njima i pokušati razumeti sve te periode u odrastanju i školovanju. Dete koje ima podršku porodice, razumevanje i odnos pun poverenja lakše će savladati sve prepreke i izazove i kao dete a i kasnije u životu.

Zato dragi roditelji, duboko udahnite, izdahnite i još jednom ponavljam, opustite se.Pratte tempo vašeg deteta, njegova interesovanja. Naučite ga da neke stvari sad mora da uči čak i ako mu se ne dopada da bi u životu mogao raditi ono što voli. Razvijajte kreativnost kod dece, empatiju i samopoštovanje i vaše dete će stasati u jednu emotivno zdravu i srećnu osobu a mislim da nam je to svima cilj. Pa makar se ponekad zalomila i neka loša ocena. :)

петак, 23. септембар 2016.

Srećan rođendan Filipe!

Na današnji dan, pre tačno 11 godina, na svet je došlo jedno predivno biće, a to si ti sine moj. Od toga dana svet više nije bio isti. Dobio je nove boje, nove zvukove, nove mirise. Ti si bio dar od Boga. Već nakon prvog plača pogledao si me pravo u oči i kao da si mi se srcem osmehivao. Nisam znala šta me je snašlo. prvi put sam majka. Kako ću se snaći? Ali sve je bilo baš kako i treba biti. Savršeno!

Moj život si ispunio ljubavlju koja se rečima ne može opisati, radošću koja ispunjava svaki delić tela. Dani, nedelje, meseci i godine su prolazili. Rastao si. Prvi zubići, prvi koraci, bacanje u zagrljaj. Prve suze, pokušaji i pogreške, uspesi i veliki podvizi. Sve su to bili pratioci tvog odrastanja. A ja sam te posmatrala i uvek bila ponosna što si baš mene izabrao za majku.

Sine moj, znaj da i kada sam bila neraspoložena, možda povikala na tebe ili ti se činilo da te nepravedno ograničavam, volela sam te naviše. Mislim da još niko nije izmislio pravu reč za ljubav koju majka oseća prema detetu. Čini mi se da ni reč "ljubav" nije dovoljno jaka, dovoljno uverljiva. To može samo da se oseća. Tu, duboko u grudima.

Želim da ti ovaj dan bude srećan, da budeš nasmejan i uživaš u njemu. Neka ti i svi ostali budu takvi. Odluči da će tako biti i biće. Ti možeš sve što poželiš. Samo raširi krila a ja ću biti tu da te poguram i podržim.


U mojim očima uvek možeš videti ponos što sam ti majka. Uvek sam se divila tvojoj slobodi, tvom smislu za humor, tvojoj upornosti. Neguj to sine i budi svoj. Neka ti u srcu bude uvek samo ljubav, nikada mržnja. Mržnja samo truje onoga ko je nosi u sebi. Pusti da te preplavi plemenitost, budi dobar drug i pomozi onima kojima je to potrebno. Ostani takav kakav jesi, jer baš takav si savršen.

Sine moj, biću i dalje uz tebe u svakom trenutku, učiti te pravim vrednostima u životu a tebi hvala od sveg srca što si i ti mene nečemu naučio. Naučio si me kako biti dobra majka!

Volim te!                                                                                                                        
23.09.2016.